i to je zivot
20 Maj, 2020
Uzalud izgubljen godine života
Autor uciteljpn 21:35 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Nisam ni toliko star, koliko nisam ni mlad , 44 godina imam, životno doba kada čovek svojim radom treba da da najviše kako društvu u kojemu živi, tako i sebi i svojoj porodici. 

Nije ovo neka životna ispovest, pre ću da je nazovem nekom vrstom svedočenja, o vremenu u poslednjih petnestak godina, vremenu u kojem je od devedestih godina , kada je usled tranzicije koja još uvek traje, grupa ljudi, "otimajući", na "legalan", način društveni i državni kapital , koga su stvarali naši preci , dedovi i očevi, verujući u neko bolje sutra, koje na kraju za većinu njih, nesnalažljivih, nikada nije ni došlo. 

Zapravo ovo je svedočenje koje većina nas već dobro poznaje, ali jednostavno moram da pišem o njemu . 

Znam da će mnogi od vas, malobrojnih, koji možda i nađu vremena da ovo pročitaju, da kažu , evo ga još jedan, koji kuka, kome nije dobro, kome nešto smeta, koji nezna da piše , nezna gde zapetu u pisanju svome da stavi.

Neću da kažem baš me briga, jer bih se time poistovetio sa ljudima o kojima želim da pišem, koje je  svih ovih godina bilo baš briga.

Ja nisam jedan od njih.  

  

Elem, devedesetih godina prošloga veka, nastade posebna klasa ljudi, koja sebe nazva "gazdama".

Koja preko noći dođe do ogromnog kapitala, a da daj isti kapital nisu stvarale generacije u toj porodici, kao što to običo biva na zapadu ili pak u nekim drugim zemljama. 

Ljudi bez posla, sumorna vremena tih davnih već devedesetih.

Kaže mi komšija, jedan od mnogih koji se u toj noći bogaćenja nije snašao,  " Prođe gazda pored nas radnika i šutnu kamen i reče , jebem li ga ispod svakog kamena po jedan radnik , puno kamenja puno radnika ......"

Jebete i danju i noći i za svetak i za petak ............ 

 

Nastaviće se ...... 

 

09 Maj, 2018
beli golub - tumor-želja da se živi ( II DEO )
Autor uciteljpn 22:30 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Na početku daljeg pisanja , ili bolje rečeno pričanja priče , želeo bih da se izvininem onim čitaocima koji su procitali prvi deo moje priče. Nije me dugo bilo , ali kroz priču koje budem bio pisao  shvatiće i zasto me nije bilo . 

Polse pregleda , kod hirurga , magnetne rezonance , snimanja creva putem barijuma , konstatovan je kod moje majke kao što sam u prvom delu priče i rekao tumor . 

Inače , svi ovi gore navedeeni pregledi za koje , ako mogu tako da kažem , a da ne budem grub i bezobrazan , običan narod čeka i po nekoliko dana odnosno nedelja , da nekazem meseci , bili sli su veoma brzo završeni , za svega par dana . Tako je to kad vam je neko u porodici lekar . Sva vrata budu otvorena . 

Moja mati , 72 godine , ali vrlo vitalna i vrlo živahna , nije se ni jednog trenutka uplašila , više se plašila onih neprijatnih pregleda ....kolonoskopije .... ili kako se već zove , nego činjenice da boluje od neke takve bolesti . 

Kazali smo joj da mora da se operiše.

Ništa nije kazala , mirno je otišla u bolnicu , jednog ponedeljka . Operacija je bila zakazana za četvrtak . 

Tokom ležanja u bolnici , apsolutno mirna , skoro u stanju nirvane , bez ikakvih lekova , straha na licu . Moj brat je ležao u belom bolničkom odelu u sobi u kojoj je bila sama , dok nije imao posla , dok je bio na dežurstvu . 

Gledali smo u tu ženu koja nas je izvela na pravi put, ne samo da završimo neke škole , nego , da ne zvuči kao uobičajna floskula , da postanemo ljudi . Tome nas je svakako učio i pokojni otac , koji nas je iznenada zbog bolesti napustio pre 20 godina . 

 

Gledamo se medjusobno u praznoj sobi , često u nekim trenucima nemamo više šta da kažemo jedni drugima . Ćutimo . Svako sa svojim mislima . Majka je to .

Pita me šta sam ručao , doručkovao , večerao , kako mi je na poslu . Živim sam  nisam u svvojim četrdesetim godinama oženjen , pita me da li sam gladan . I u tim trenucima ne misli na sebe . 

Pita da  li je kod kuce sve uredu . Smeje se . Kolkoje samo hrabara . 

Cetvrtak je došao , na poslu sam nemam snage da budem u bolnici kukavica sam da budem kuci . Na poslu sam , prilaze mi kolege i koleginice da pitaju kakva je situcaija . Prilazi mi koleginica , sa kojom nisam razgovarao par meseci , iz nekih trivijalnih razloga , da pita kakoje moja mati . Ne razumem je , zasto plače, ona moju majkiu i nezna , da li plače zbog čistog ljudskogg saosećanja ili su to samo laže suze . Nije me ni briga ,, prihvatam ruku pomirenja , govorim joj kako se i sta se odvijalo . Meni da bude možda lakse .

Telefon zvoni . Sav uznemiren vidim na displeju sliku moga brata , on je u bolnici pored majke , javlja da je operacija odložena , zbog dva hitna slučaja koja su se iznenada pojavila tog jutra. Tim lekara koji je trebao da operiše moju majku obavio je obe operacije . Neko od šefova sa hirurgije je počeo da ih tera da obave i treću operaciju , operaciju moje majke . Tumora debelog creva koja traje minimu pet sati , Odbijaju .Hvala im . Hvala i tom čefu koji ih je terao interno raseljenom licu sa Kosova . nije ostao da brani svetu Srpsku zemlju . Pobegao je sa gomilom para , kako kažu njegove kolege kao veoma loš hirurg odmah je dobio posao . Mogu da se pitam samo kako , na isti način  posao je dobio i direktor EPS-a ,takođe interno raseljeno lice , sa Kosova naravno , kao i mnogi direktori škola , policije i svih važnijih društvenih institucija , Nisam do tada znao da je Kosovo bila " meka " za intelektualce svih oblasti , prodaj jednu njivu šiptaru uzmeš par miliona evra i postaneš stručnjak .  Do douše i ljudi iz grada  ukome živim posatali su stručnjaci za čišćenje tuđih govana negde u austriji , nemačkoj , švedskoj . Ura za bogate stručnjake sa Kosova , svaka čast. 

Medjutim doje i taj petak . Vreme lepo , avgustovsko . Isti tim lekara . 

Bolničko osoblje u kolicima gura moju majku ka operacionoj sali . Kkao mi je brat kasnije govorio , potpuno je mirna , samo je par p uta kazala , sine nemojte da se svađate , iako se moj brat i ja godinama nismo svađali ili popreko pogledali , još od dečačkih dana . 

Vrata od operacione sale su se otvorila i zatvorila , a u vazduhu u pustom hodniku je ostao samo nekako da odzvanja glas , " nemojte da se svađate " ..

Nastaviće se .... 

04 Nov, 2017
beli golub - tumor-želja da se živi ( I DEO )
Autor uciteljpn 21:57 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Obično julsko popodne ove godine. Vrućina.

U senci , kuće moj brat i ja sedimo , kada iznenda, takoreći niotkuda u dvorište naše porodinčne kuće slete golub. Beli . Kao sneg . Kao oni beli golubovi što se puštaju na različitim manifestacijama .

Moj brat , doktor , reče:"Ovo je neki znak ".

Nasmejao sam se znajući da je on možda od poslednjih ljudi na svetu koji bi poverovao u natprirodne sile i predskazanja.

No slučajno ili namerno ,ovog puta je bio u pravu . Golub je bio znak .

Iako čisto beo , nosio je , bar kako smo mi protumačili veoma crnu i zlu informaciju , kao što će se sutra dan ispostviti .

Rezultati moje majke nisu bili dobri . Dijagnostikovan je tumor. Onaj zloćudni . Rak . Mad to u mome kraju ovu zlokobnu bolest od straha i ne žele da izgovore. Obično kažu bolesna je od onoga .

 

Ovo će biti priča o početku borbe protiv ove bolesti , gledanu kroz posmatranje našeg celokupnog zdravstvenog sistema i želje , nade bolesnih ljudi .

Želje i nade za životom .

Takvu želju  jošnigde do sada nisam video .

 

Nataviće se..... 

03 Jul, 2017
"facebook"
Autor uciteljpn 22:00 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna
Vrlo je lepo kada na ovakvoj drustvenoj mrezi , kao sto je "facebook", procitate razlicite vrste tekstova , citata , poucnih prica , kada pogledate nekakv film , ili cujete dobru pesmu. To vam oplemeni dusu , podigne raspolozenje , natera vas da razmisljate o dogadjajima proslim i onim buducim . I zaista ima takijeh dobrih stvari ovde da se procita i vidi. Doduse , ruku na srce ima i takijeh stvari i budalastina , "daleko bilo ", što bi rekli iz rodnog kraja mojih roditelja.
E sada zasto ja trabunjam o ovome.
Naime , neka ili neko tamo objavi svoj fotografiju ( da se razmemo odmah i ja sam sklon ovome) , ne bas visoke , po mome , naravno , visoke umetničke vrednosti , ali je vazno da je fotografija tu sa bogatom pozadinom, različitim morskim i nemorskim destinacijama , planinama , istoriskim i drugim spomenicima , kafanama, pecenim prasićima itd itd. I ovde vec postoji grupa ljudi koja objavljje samo ovakve stvari. Lajkova na milon . Ok . Sve je ok. Ali je meni posebno interesantna ona grupa ljudi koja povremeno pored , gore već spomentih stvari, objavi i neki citat ili sliku neke dobre knjige ili nešto bilo šta, gde ta osoba nije na slici , na objavi ( u slucaju zenskih osoba nisu na fotgrafijama njihova lepa i nasmejana lica , bujna ili manje bujna porsja ), (kod muskaraca nisu tu ni bicepsi ni tricepsi niti dobra kola , .....) već samo neki običan tekst , slika ptice , cveta , nesto .... E u tom slcaju prijatelji nema na hiljade lajkova , nema odsevljenja , već samo po neki "like" , da li od bliske rodbine , po neki možda od ljudi koji je ponešto i razume o tome što je neko svojom objavom hteo da kaže.
Ja to samo htedoh reći danas dana gospodnjeg ponedeljak , bez da ikoga vredim , ali sa nadom , da će mozda nekoga ovo moje pisanije ," ničim izazvano " , malo da potakne i na razmisljanje.
29 Apr, 2016
IZBORI prvi deo
Autor uciteljpn 19:35 | Permalink Permalink | Comments Komentari (1) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

A ne , ne , ne ..........

Ako ste mislili da ću da pisati  o tome ko je pobedio a ko izgubio , ko je u pravu a ko ne , molim Vas da odmah promenite "kanal" i da ovo ne čitate .

Pričaću Vam priču o tome kako je biti član izborne komisije .

Da sve je počelo pozivom mog prijatelja , čije ime naravno ovom prilikom neću da pominjem ,

"Hatalo" , reče mi treba mi tvoja pomoć.

"Hatalo " u svako doba , šta treba.

"Brtatiću , reče on rešio sam da  odem u političare."

Nisam mogao da se susdržim od smeha .

"Šta ćže ti to " upitah ga .

"Bratiće ne može se više ovako . Ako prođemo obećali su mi neki bolji posao ili se bara nadam da ću da ga dobijem ".

" Pa je li to tvoj politički program , , " upitah ga .

" Da ", reče mi prijatelj.

Ako je tako , onda pričaj kakva pomoć treba , pošto iskreniji , politički program nisam čuo .

Treba mi neko da stoji ispred glasačke kutije , reče mi prijatelj .

Oću , što da neću .

I tu se završi naš razgovor.

Bilo mi je zaista smešno . Ali zasto da ne . Mnogi su se kandidovali , i gori i bolji od njega , pa zašto ne i on , ali sam ubrzo shvatio da nisam rzmišljao ni malo .

Ja i glasačka kutija .

Jao svi moji vapaji , da odustanem od toga , da me se mane , da ne učestvujem kao član bbiračkog odbora , behu uzaludni .

Rešenja o članovima biračkih odbora behu već odštampana i na njima moje ime ispred lokalne političke organizacije .

Noć pred izbore , ma nema meni sna . Sav u nekom bunilu , kao ću ja tamo šta ću da radim , gomila ljudi i poznatih lica iz kraja u kome živim , verovatno će me , kada me budu ugledali tamo , podozrivo gledati i misliti , evo ga i ovaj se dao u politiku , mada sa istom nemam nikakve veze .

No šta da se radi obećanje je dato , prijatelj je u pitanju , rešenje je tu .

Nedelja , jedini slobodni , neradni dan , umesto da spavam , budim se u šest sati , oblačim paradno ,  kao da sam na svadbu pošao .

Idem ka mesnoj zajednici ili ona ide ka meni da me proguta . Gomila automobila ispred nje .

Jebote zakasnio sam , pomislih u sebi iako je bilo tek šest i petnaest  minuta .

( inače mesna zajednica mi je na samo tridestak metara od kuće ).

Ulayim , kad ono gomila sveta u njoj .

Rekoh u sebi , šta je sad ovo .

Sretoh par poynatih lica , koji me odmerise od glave do pete , sa blagim osmehom na krajevima njihovih usana , verovatno misleći u sebi , šta misli dgde je došao ovaj pa se ovako uparadio .

No bilo kako bilo  dužnost je dužnost.

Dve glasačke jedinice u mojoj mesnoj zajednic . Ja sam član biračkog odbora u onoj u kojoj ne glasam . Super , rekoh u sebi , bar će manje poznatog mi sveta da me vidi .

Prilazim predsedniku lokalne izborne komisije. Komšija , živi par ulica od mene . Radio negde u nekoj fabrici ostao bez posla. Mora neka para da se zaradi .

Pozdravih se sa njim , rekoh zašta sam došao da sam drug član . 

Pita me ispred koje stranke .

Jebiga nisam zapamtio kako se zove stranka .

Koji blam .

Čini mi se svi pogledaše tog trenutka u mene , dok sam vadio rešenje da vidim kako se zove stranka ispred koje treba da sedim pored glasačke kutije .

Koji sam ja idiot.

Pročitah mu ime stranke . 

Reče mi da sednem bilo gde ........

Gde da sednem 105 ljudi članova izborne jedinice u malenoj prostriji mesne zajednice .

Deca mojih drugova , tek što su napunili osamnaest godina , takodje , članovi  , ispred nekih političkih stranaka , koji zbog ovih ili onih razloga čak i nemaju svoje glasače u maloj sredini kakva je moja , ali zbog regularnosti , budući da nastupaju na republičkom nivou , moraju da imaju svoje predstavnike na biračkim mestima.

Dobra opet prilika da se zaradi koji dinar.

.............................. nastavi će se ......................... 

 

 

 

16 Jan, 2016
BAKSUZ
Autor uciteljpn 18:57 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Ovo je prvi clanak koga pisem u Novoj godini .

Po svom karakteru odnsono ono sto ce u njemu stajati napisano , verujem da ce vecini citalaca da bude glupo i dosadno , ali ja ovo prosto moram da napisem

Elem ovako .

Dosla je 2016 godina .

Naravno Novu godinu , odnosno njen docek sam po starom "dobrom " obicaju jesam prespavao.

Na Badnji dan , pred najradosniji hriscanski praznik , posle onolikih padavina je pocelo .

Da li je pocelo licno prokletstvo , bacena crna ili neka druga magija , hm,,,, ko zna .

Da na Badnji dan , usled snega koji je padao desio se dogadja prvi .

 

- srusio mi se deo krova na pomocnoj stambenoj zgradi u dvoristu .

 

Dogadjaj drugi . 

 

- na Bozic mi se pokvario zamrzivac, cela zimnica je propala .

 

Dogadja tri .

- majka mi se juce15.01.2015 ne bas razbolela , ali je dobila enormno visok pritisak , te je zaglavila jednu noc u bolnici , jedva su joj oborili pritisak , posle pisanja ovog teksta idem da joj izmerim pritisak .

Dogadjaj cetri .

 - pre nekih dva sta mi se pokvario televizor ( nema uopste tona na njemu ) , a kupio sam ga pre tacno godinu dana .

Na televiziji i internetu javljau za velike snezne padavine .

Da li ce preostali deo krova izdrzati .

Sta ce se dalje desavati .

E pa da Vam kazem , neka padne i 100 cm snega neka se sve kod mene srusi , neka televizori nikada ne rade , neka zamrzivaci frizideri i sva druga tehnika odmah crknu , ali neka budemo mi svi zivi i zdravi i srecni . To je ono najvaznije .

 A ja sam se zainatio , pa ce ukoliko bude nastavak ovog teksata , nastavak biti ovakav :

- dogadja pet - konacno sam nasao ljubav svog zivota 

- dogadjaj sest popravio sam sve krovove 

- dogadjaj sedam svi smo zivi i zdravi 

 

Nema malera , nema magije , nema .......

Bicu pozitivan , nista me ne moze slomiti 

Ajd uzdravlje , ja moradoh ovo da napisem 

 

 

 

 

 

22 Nov, 2015
stihovi
Autor uciteljpn 15:50 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Ne znam koje napisao ove stihove  , ali su meni zaista prelepi .

"Zbog nje moje oči bivaju lepšim, snovi boljima.
Na moj život blago pada odsjaj njen
kao po umornim putima i poljima

mirisna večernja sen ."

20 Nov, 2015
za razmišljanje
Autor uciteljpn 13:26 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

 

" Može li se krčagom zahvatiti more ."

" Naravno da ne može " 

" Ali i ono što se krčagom i zahvati, jeste more " 

 

Jedan deo odlomka iz knjige Derviš i smrt , Meše Selimovića 

 

 

26 Okt, 2015
stara japanska pesma
Autor uciteljpn 21:57 | Permalink Permalink | Comments Komentari (4) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

"Iglice zelenog bora ,
kad im se mre ,
cak i kada padaju ,
padaju po dve ."

Stara Japanska pesma

06 Sep, 2015
Terorija , proslost , sadasnjost , buducnost
Autor uciteljpn 16:05 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Koliko puta ste tokom vedrih noci , tokom godine pogledali u zvezdano nebo i pomislili , o ogromnom prostranstvu nama , tako nepreglednom , velikom misterioznom .

I koliko puta ste rekli samom sebi, boze koliko gore ima zvezda.

Medjutim , koliko ste puta gldedajuci gore u to beskrajno prostranstvo pomislili , kako gledate zapravo u proslost. Da u proslost , u treptajucu svetlost zvezda koje su posle nekoliko hiljada ili miliona godina doputovale do nas.

Da gledamo u proslost.

I koliko puta ste gledajuci u to isto zvezdano nebo ,u proslost , razmisaljli o tome sta ce te raditi sutra ,koje ce te zivotne poteze preduzimati . Razmisljajuci tako gledali ste u svoju buducnost .

Gldedali ste u proslost , a istovremeno videli buducnost .

Koji paradoks , zar ne?

A sve to gledanje u proslost i buducnost , ste, smo radili u nekom trenutku vremena koji se zove sadasnjost.

Sadasnjost, sta je to . Ovo sto sam vec napisao je proslost , ono sto su napisati ce biti buducnost , a ja pisem u sadasnjosti koja je ves postala proslost.

 Da taj tako nemerljivi trenutak vremena koga ne mozemo ni da dokucimo , predstavlja sadasnjost.

Sadasnjost sapeta izmedju proslosti i buducnosti .

Ali taj tako maleni trenutak sadasnjosti , koga prakticno nismo ni svesni , odredjuje nasu proslost i u velikoj meri savakako odredjuje nasu buducnost.

Opet paradoks, zar ne .

 

I na kraju sta se nalazi na kraju , na kraju buducnosti , ljudske buducnosti .

Na kraju ljudske buducnosti se nalazi proslost , jer covek umire i kao takav za svoju okolinu i sve oko sebe postaje proslost .

Znaci na kraju buducnosti je proslost , smrt.

Medjutim , da li na kraju takve buducnosti i pocetku proslosti za coveka , postoji opet neki nemerljivi trenutak u vremenu koji predstavlja sadasnjost?????? 

 

 

10 Apr, 2015
Teorija mesara i apoteka
Autor uciteljpn 10:38 | Permalink Permalink | Comments Komentari (3) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Nisam odavno nista napisao , ne zato sto nisam imao potrebu da kroz pisanu rec podelim sa nekim , svoja razmisljanja ili osecanja , ili da se dok citam svoje sopstvene redove suocim sa samim sobom i sa svim mojim slabostima ili porivima ili spoznajom da ja zapravo i neumem da pisem.

Ne ni zbog jednog od navedenih razloga.

Nisam pisao zbog toga sto mislim da na ovom svetu vise nije nikoga briga za bilo sta ili za bilo koga .

Jednostavno su nas pretvorili u nesto sto nismo sami svojim postankom niti hteli niti zeleli da budemo .

A mislim da znam i zasto .

Prica je zapravo veoma kratka.

U gradu u kome zivim savako svakoga zna. Poznajemui se poreklo , kao da nad glavom savko od nas ima neki svoj maleni rodoslov koga nosi sa sobom.

U tom malenom gradu , postoji mesara  ili kasapnica ,nazovite je kako god zelite , smestena u delu grada gde je zelena pijaca. Vlasnici , ljubazni ljudi , imaju svoju sopstvenu malu proizvodnju koja se prenosila sa generacije na generaciju . Znate sta kupujete i to sto kupujete je zaista , ono sto kazu prste da pojedete.

Vikendom , narocito subotom , stojite u redu , da bi ste stigli da kupite , svoje omiljene kobasice , salanine , mesa ......

I tako je bilo godinama unazad . 

Danas subotom , nedeljom ili bilo kojim drugim danom kupaca gotovo i da nema . Tek po neki .

Ja sam jedan od njih , koji je nastavio porodicnu tradiciju kupovine kod omiljenog mesara.

Jednog od subotnjih jutara priblizavajuci se , omiljnoj mi mesari , izdaleka primetih guzvu . Pomislio sam u sebi evo opet mozda nekog srecnog vremena .

Naravno nisam bio upravu.

Pored omiljene mesare gotovo preko noci nikla je apoteka.

Da odmah budem jasan naravno da nemam nista protivu apoteka , ali ono sto me je zapanjlo jeste da je u apoteci bila veca guzva nego u mesarai.

Hodajuci dalje gradom , prolazeci gotovo pored svake apoteke, bilo da se ona nalazila , pored butika garderobe, obicne prodavnice ili kioska , uvek , ali slovima uvek su bile prepune ljudi .

Ko smo zapravo poslali mi za sve ove godine unazad.

Da li smo postali toliko bolesni da svakoga dana punimo apoteke. 

Gde je ona zdrava nacija , gde su oni ljudi , nasmejani , veseli .

Da li ce kutija nekog bensedina , ili nekog drugog leka , da nas ucini sretnim .

Kada ce ponovo brkati mesar da ima punu radnju ljudi .

Da li ce mo svakoga jutra umesto kile mesa kupovati , kilo lekova .

....................................

 

06 Sep, 2014
Terija ( SINE IZGLEDA DA TI NE UMES)
Autor uciteljpn 01:56 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Svi Vi dragi citaoci koji iz nekog ,samo Vama znanog razloga,  budete citali ovo , na samom pocetku, a da ne bi gubili vreme , moram da kazem , da necu pisati niti o aktuelnoj politickoj situaciji ,niti o kosarci i svetskom prvenstvu niti o preljubama, prevarama ili bilo cemu drugom .

Pricacu Vam odnosno pisacu kao i uvek opet o sebi i mom nerazumevanju ovoga sto se oko mene zbiva .

Jebiga, izvinite sto psujem , jesen ce jos malo da prodje, a i moja 37 godina , a ja se ne ozenih. 

Sto kaze moja mati ,  SINE IZGLEDA DA TI NE UMES.

I zaista u tome svemu ima istine . Ja zasita ne umem , Ne ume da shvatim danasnje devojke koje su same poput mene sa svoji tridest, tridest dve, trideset pet , trideset osma godina, potpuno same. Ajde sto su potpuno same , nego im je to postao potpuni fetis , nacin zivota, stil .Izvinjavam se damama, devojkama i zenama koje misle i ponasaju se drugojacije.

Ma bogamu sve su   one lepe , napirlitane , fine , ljute , i bog ce ga znati kakve sve ne , a sve zele, imam osecaj da budu potpuno same.

Mozda ce ovom izgledati smesno . Meni je vec smesno . Sve one guraju svoj still zivota. Svoj neki fazon kako bi ovi mladji rekli.

Komsinica pored mene , kojoj je preokupacija izgleda da bude samo lepa i da slika selfije , po razlicitim evropskim prestonicama, da bi dobila sto je moguce vise lajkova na razlicitim drustvenim mrezama, koja je pre nekog vremena ostvarila vezu sa nekim momkom i kada je ovaj posle tri meseca zabavljanja , pitao , ne zaprosio , jednostavno pitao o nekim buducim koracima , koji bi mozda doveli do, na kraju sklapanja braka, ona ga je odmah ostavila. Otac, moj komsija je pitao zasto ga je ostavila, decko je bio sasvim pristojann i fin , ona je svome ocu odgovrila , da je hteo da je zeni, da je pitao da li bi se mozda jednog dana udala za njega. Otac ju je samo pitao , a u tim godinam koje imas sta ocekujes da te muskarac pita . A prelepa komsinica ima 37 godina. Kada li ce da radja decu samo da mi je znati . Dvesta lajkova za fotografiju gde je sama sebe uslikala i samo pet lajkova kada se slikala pored nekog umetnickog dela u muzeju , tamo negde u Toskani . Lajkovi mogu mnogo toga da kazu.

Kada bejahu ove poplave , maja meseca , od jedne poznanice, video sam je samo jedanputa u zivotu i pricao samo jedanputa sa njom telefonom , dobih , prekojedne drustvene mreze poruku toliko emotivne prirode , sa se umalo ne zaplakah. Da li sam ziv i zdrav , da li se nisam , ne daj boze udavio. Hvala na brizi, meni pa skoro nepoznatoj osobi. Pozvah je na kafu , ali me je ladno odbila. Posle tri meseca je opet pozvah na kafu i gle cuda prihvatila je. Kafa je bila crna i gorka, pricali celo vece . Da se razumemo nisam je bario niti bilo sta drugo , izlazak onako. I sta , devojka 1977 godiste , ladno fura fazon i stil da je sama sebi dovoljna i da joj je bas dobro kada je sama. Verovatno povremni sex , zavrsava sve. Nisam je vise zvao , a i izbisao sam je kao prijatelja sa drustvene mreze.

Ljudi ja sam sam i mlogo mi je glupo . Da se razumem nisam pacenik i od onih koji ce u 38 godini zivota da kzau daj sta das , ali ja ovo ne razumem nista, ove danasnje devojke. Neko ce verovatno reci zbog toga si i sam, a mozda sam samo rodjen u pogresno vreme , ili na drugojaciji nacin gledam na zivot i zivotne stvari , a mozda sto rece moja mati SINE IZGLEDA DA TI NE UMES.

30 Jun, 2014
Teorija Srpski san
Autor uciteljpn 20:05 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Čitao sam danas o nekom našem čoveku koji je pre 20 godina otišao u Ameriku i tamo ostvario čuveni Američki san.

Jelte postao je bogat. 

Nije govorio niti o njihovoj demokratiji, slobodi govora , ravnopravnosti sa drugima, već je Američki san prosto da postaneš bogat.

Elem čovek je moler, bez naravno ikakve uvrede na progfesiju.

U svom objašnjenju kako je postao bogat rekao je da treba početi od nečeg malog ,odnosn od zarađivanja male količine novca.

Slažem se.

Imam računar kući. Znam da radim , odnosno koristim mnogo programa, ne samo standradno Office varijantu , nego zaista čitavu  plejadu programa.

Ajde pomozite mi da ostvarim Srpski san.

Da postanem bogat , tako što ću kroz svoj rad i svoja sredstva zarađivati samo 500 dinara dnevno.

Mislim da nije mnogo.

Ima li neko ideju kako sa svojim znanjima i osnovnim sredstvima( računar i lap top )da ostvarim svoj Srpski san, zarada od 500 dinara dnevno.

Molim za pomoć za ideju za zaposlenje.

Samo 500 dinara dnevno.

22 Jun, 2014
Teorija Voz.
Autor uciteljpn 22:18 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna
Nisam od oni ljudi koji se svakodnevno pojavljuju da mi napisali nešto na svome " blogu " i time podelili nešto sa drugim ljudima. Jednostavno pišem onda kada imam potrebu za tim , ne da bih rekao nešto drugim ljudima koji će ovo eventualno pročitati već zarad samog sebe. Možda će ovo da izgleda sebično ali jeste tako.
Samo što sada dok ovo pišem ja zaista nemam ni sam sebi niti drugima bilo šta da kažem, niti mislim da će bilo ko, da ovo pročita da postane mudriji ili pametniji. 
Ne naprotiv.
Mislim da će ovo da mu bude samo traćenje njegovogo dragocenog vremena, a vreme je možda sve što imamo u životu.
Rekao bih samo nešto, kada voz udje u stanicu , u ovom slučaju životni voz  , a vi se ne ukrcate , ne popnete se u njega , već ga propustite , svaka stanica na kojoj taj životni voz staje , a vi niste u njemu je propuštena za Vas. 
Svaki sledeći voz u koji se ukrcate kasni za onim koji je već otišao iz stanice života a Vi niste bili u njemu.
I tako propuštate stanicu za stanicom , dok život prolazi pokraj Vas.
Jednom propuštena stanica teško da može ponovo da se vrati , ili pak ukoliko se na takvoj stanici i iskrcate , zakasniliste za mnoge životne situacije i stvari koje ta stanica nosi sa sobom.
Zato nemojte propuštati vozove koje Vam život šalje , uskočite u svaki i putujte životom.
Mnogo je ljudi oko nas koji su propustili ili su se kasno ukrcali u svoje vozove.
Ja sam jedan od njih.
10 Maj, 2014
Teorija Puž
Autor uciteljpn 00:11 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Imam neodoljivu potrebu ovo napisati , bez obzira na činjenicu da li će se čitalački auditorijum samnom da složi.

Ovo što ću napisati jednostavno sam nazvao Teroja Puž.

 

Svakoga dana , ujutru negde oko 6 i 45 krećem na posao .Prelazim nekih 300 metara asvaltnoga puta , gde se nalazim sa svojim kolegom koji me pokupi i odveze do posla ( radimo u istom preduzeću ).

Ovih dana padalo je mnogo kiše. Jutra su bila tmurna, hladna za ovo doba godine. 

Jednog od tih jutara na putu od 300 metara koje prelazim , hodao sam pognute glave gledajući u asvalt ,beton . Koračao sam trotoarom dok su pored mene prolazili automobili. Sa moje desne strane su kuće.

Na jednom delu trotora pognute glave spazih puža , kako puzi trotoarom od kuća , preko trotora do ulice. 

Ha rekoh , puž. Simpatično stvorenje . 

Na par centimetara od njega drugi . Podigoh malo pogled i videh gotovo čitavu armiju puževa koji su se polako kretali ,puzali , od kuća sa moje desene strane , preko trotora , do ulice, kuda su prolazili automobili.

Neki od tih puževa su , zato što im je sttaza bila mokrija , bili brži , neki su bili sporiji, zapravo neki su bili na početku trotora , neki prii  sredini , neki na kraju trotora.

Pažljivo sam koračao , diveći se njima kao živim bićima , i pokušavajući nekoga da ne zgazim svojim trapavim hodanjem.

Kada sam došao do kraja trotora , bio je tu puž koji je prvi stigaao do ulice. 

Bio je zgažen , smrskan.

Došao sam na posao i počeo da razmišljam . Da o čemu se drugo na poslu može da razmišlja nego o puževima.

I pomislio sam . Ovakava je i naš život . Neki su puževi na svom putu imali mokriji trotoar ,pasu se brže kretali i manje mučili. Drugima je trotoar , zbog drveća , koje je tu bilo bio suvlji pa su se sporije kretali i mučili su se.

Zaključih da je tako i sa nama u našim životima.

Nekima je put , zbog različitih stvari lakši drugima mnogo teži.

Sledeće jutro je bilo sunčano , na putu od 300 metara , na onom delu trotoara nije bilo ni jednog puža.

Automobili su i dalje prolazili pored mene , dok sam ja žurio da se nađem sa prijateljem .

I tada shvatih . Svi oni puževi od prethodnog jutra su postigli svoj cilj, ako im je to uopšte bio cilj. Došli su do asvaltnog puta kuda su prolazili automobili  i tu su dočekali svoj kraj. Bili su zgaženi.

I .

Tako je zapravo   i sa našim životima . Svi smo mi zapravo puževi koji su od trenutka svog rođenja izažli na neki , pločnik na neku stazu, na neki trotoar. 

Neki od nas su  uspešniji , brže se kreću uživaju , imaju više vode na putu , poput onih puževa.

Drugi se opet muče , sporiji su imaju malo vode na putu.

Ali sve nas kao i one puževe na kraju čeka asvaltni put prepun automobila . 

Na kraju sve nas čeka ipak samo KRAJ.

Zato ako mi je Bog podario već da budem puž . Biću od onih koji će ipak ići malo sporije ka onom putu , gde je KRAJ.

 

U Paraćinu 

dana 10.05.2014.

 

KRAJ

Kalendar
« Jul 2020 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    
Pretraži
Najnovije...
Kategorije
Arhiva
Linkovi
  • Generalna
Meni