I dalje sam sam.

Nema nikog niti iceg oko menen. Nista me ne zanima. Nova godina , kao i sve dosadasnje me opet pobedjuje iako smo tek počeli da se igramo.

Sam sam.

To je definitivno.

Kazu da svaki čovek ima razlog zbog kojeg dolazi na ovaj svet i zbog kojeg na kraju umire. 

Razlog zbog čega sam ja došao na ovaj svet još uvek ne mogu da dokučim. Imam jaku neizrecivu želju da stalno nešto učim da čitam da radim mnoge stvari koje će me duovno razvijati u ovom ne duhovnom svetu.

 Sam sam.

Nemam prijatelja.

Nemam nikoga sa kojim bi moga da podelim svoju sreću svoju tugu svoje neraspoloženje.

Nikada nisam bio voljen. Ne od strane svoje rodbine svojih roditelja. Ne. Nikada me nije ni jedna zena volela, iako imam već 37 godina . Diploirani eonomsita , direktor lokalne privatne firme. Nego bi rekao da su svi uslovi ispunjeni makara i za nekom lažnom ljubavlju , makar i za nekom spozorušom zarad zadovoljavanja bioloških potreba. 

Sam sam.

Čovek koji je prošao više od pola svog života , a da nikada nije imao ozbiljnu vezu da nikada nije bio voljen.

O ja sam voleo i te kako sam voleo, ali izgleda uvek pogrešno.

Sam sebe pitam šta nije uredu . Položaj, lova što bi rekli mladi naraštaji, visoko obrazivanje i opet ništa. 

Sam sam.

Neka ceo svet zna .

Nova godina i dalje vodi.

Ja sam rodjen bez ciljana oveome svetu.

Bog, ma kako se on zvao nije odredio ulogu koju bi odigrao na ovom svetu a iako je odredio lisiomi je najvećeg bogatstva i sreće. Ljubavi. 

Ja volim , ali mene ne voli ni jedna.

Nemojte misliti , ma ko da ovo čita da sam, neki čudak i paćenik za onom stvari , ali me to jednostavno ubija.

Sam sam.