i to je zivot
09 Maj, 2018
beli golub - tumor-želja da se živi ( II DEO )
Autor uciteljpn 22:30 | Permalink Permalink | Comments Komentari (0) | Trackback Trekbekovi (0) | Generalna

Na početku daljeg pisanja , ili bolje rečeno pričanja priče , želeo bih da se izvininem onim čitaocima koji su procitali prvi deo moje priče. Nije me dugo bilo , ali kroz priču koje budem bio pisao  shvatiće i zasto me nije bilo . 

Polse pregleda , kod hirurga , magnetne rezonance , snimanja creva putem barijuma , konstatovan je kod moje majke kao što sam u prvom delu priče i rekao tumor . 

Inače , svi ovi gore navedeeni pregledi za koje , ako mogu tako da kažem , a da ne budem grub i bezobrazan , običan narod čeka i po nekoliko dana odnosno nedelja , da nekazem meseci , bili sli su veoma brzo završeni , za svega par dana . Tako je to kad vam je neko u porodici lekar . Sva vrata budu otvorena . 

Moja mati , 72 godine , ali vrlo vitalna i vrlo živahna , nije se ni jednog trenutka uplašila , više se plašila onih neprijatnih pregleda ....kolonoskopije .... ili kako se već zove , nego činjenice da boluje od neke takve bolesti . 

Kazali smo joj da mora da se operiše.

Ništa nije kazala , mirno je otišla u bolnicu , jednog ponedeljka . Operacija je bila zakazana za četvrtak . 

Tokom ležanja u bolnici , apsolutno mirna , skoro u stanju nirvane , bez ikakvih lekova , straha na licu . Moj brat je ležao u belom bolničkom odelu u sobi u kojoj je bila sama , dok nije imao posla , dok je bio na dežurstvu . 

Gledali smo u tu ženu koja nas je izvela na pravi put, ne samo da završimo neke škole , nego , da ne zvuči kao uobičajna floskula , da postanemo ljudi . Tome nas je svakako učio i pokojni otac , koji nas je iznenada zbog bolesti napustio pre 20 godina . 

 

Gledamo se medjusobno u praznoj sobi , često u nekim trenucima nemamo više šta da kažemo jedni drugima . Ćutimo . Svako sa svojim mislima . Majka je to .

Pita me šta sam ručao , doručkovao , večerao , kako mi je na poslu . Živim sam  nisam u svvojim četrdesetim godinama oženjen , pita me da li sam gladan . I u tim trenucima ne misli na sebe . 

Pita da  li je kod kuce sve uredu . Smeje se . Kolkoje samo hrabara . 

Cetvrtak je došao , na poslu sam nemam snage da budem u bolnici kukavica sam da budem kuci . Na poslu sam , prilaze mi kolege i koleginice da pitaju kakva je situcaija . Prilazi mi koleginica , sa kojom nisam razgovarao par meseci , iz nekih trivijalnih razloga , da pita kakoje moja mati . Ne razumem je , zasto plače, ona moju majkiu i nezna , da li plače zbog čistog ljudskogg saosećanja ili su to samo laže suze . Nije me ni briga ,, prihvatam ruku pomirenja , govorim joj kako se i sta se odvijalo . Meni da bude možda lakse .

Telefon zvoni . Sav uznemiren vidim na displeju sliku moga brata , on je u bolnici pored majke , javlja da je operacija odložena , zbog dva hitna slučaja koja su se iznenada pojavila tog jutra. Tim lekara koji je trebao da operiše moju majku obavio je obe operacije . Neko od šefova sa hirurgije je počeo da ih tera da obave i treću operaciju , operaciju moje majke . Tumora debelog creva koja traje minimu pet sati , Odbijaju .Hvala im . Hvala i tom čefu koji ih je terao interno raseljenom licu sa Kosova . nije ostao da brani svetu Srpsku zemlju . Pobegao je sa gomilom para , kako kažu njegove kolege kao veoma loš hirurg odmah je dobio posao . Mogu da se pitam samo kako , na isti način  posao je dobio i direktor EPS-a ,takođe interno raseljeno lice , sa Kosova naravno , kao i mnogi direktori škola , policije i svih važnijih društvenih institucija , Nisam do tada znao da je Kosovo bila " meka " za intelektualce svih oblasti , prodaj jednu njivu šiptaru uzmeš par miliona evra i postaneš stručnjak .  Do douše i ljudi iz grada  ukome živim posatali su stručnjaci za čišćenje tuđih govana negde u austriji , nemačkoj , švedskoj . Ura za bogate stručnjake sa Kosova , svaka čast. 

Medjutim doje i taj petak . Vreme lepo , avgustovsko . Isti tim lekara . 

Bolničko osoblje u kolicima gura moju majku ka operacionoj sali . Kkao mi je brat kasnije govorio , potpuno je mirna , samo je par p uta kazala , sine nemojte da se svađate , iako se moj brat i ja godinama nismo svađali ili popreko pogledali , još od dečačkih dana . 

Vrata od operacione sale su se otvorila i zatvorila , a u vazduhu u pustom hodniku je ostao samo nekako da odzvanja glas , " nemojte da se svađate " ..

Nastaviće se .... 

Kalendar
« Maj 2018 »
Po Ut Sr Če Pe Su Ne
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      
Pretraži
Najnovije...
Kategorije
Arhiva
Linkovi
  • Generalna
Meni